ne postoji....

..sreca.. to je sve sto mi u zivotu treba.. samo malo srece..da sretnem nekoga ko ce me razumeti,ko ce svaku tajnu kriti,ko ce sa mnom plakati,veseliti se i patiti.. neko ko me nece ostaviti.. i baciti kao poslednje parce papira..  

neko..

potrebna mi je ona sreca koju sam pre imala,ne trazim novu.. zelim da se vrati stara..zelim..a  zapravo ne znam zasto je uopste i odlazila..

pocelo je sve na doceku 2009-te godine.. kada mi je jedan decko,kome sam se ja tad svidjala,ukrao telefon.. nakon cega sam se posvadjala sa najboljom drugaricom,nismo pricale vise od dva meseca.. bilo je jako tesko.. to je kao kad izgubis deo sebe..kad ostanes bez desne ruke..kad vidis samo na jedno oko.. eto.. tako je meni bilo ta dva meseca..  ona to nije videla,iskreno i pokusavala sam da sakrijem to..mada i danas mi je jako tesko..  o5 kazem " i d anas" jer danas,pre i posle doceka su tri razlicita perioda..

period pre: Dve devojke koje su umele da zive 24 sata bez prestanka,zajedno,uvek.. bile smo dovoljne jedna drugoj  ,niko i nista vise.. delile tugu,srecu..uzinu u skoli..kazne..batine.. :)..ma sve.. celo jedno leto smo provele zajedno.. setale se ulicama bez prestanka.. bile "glavne" gde god se pojavile.. jako prepoznatljive,po dobrom ,naravno.. uvek zaduzene za dobar provod.. nikad nismo ogovarale,mada smo bile glavna tema traceva, iskreno,imali su sta da tracare... (dve devojke koje su uvek,u svakoj prilici,na bilo kom mestu lepo vaspitanje,dobre..tihe.. a pored svega toga extra drugarice).. tad smo mislile da nas nista nece razdvojiti.. da ne postoji osoba,svadja,rec..ma nista sto bi moglo da nas rastavi ..ali greska..

period posle:01.01.2009..nisam ni spavala.. mama je ustala ranije kako bi mi ispricala sta je ostatak porodice radio predhodne noci......i ja sam sa njom ustala........ 

jecala sam..pokusavala sam da ispricam sta se desilo.. slusala me..ali nakon svega njene reci bile su " bice sve to ok ",sto meni u tom trenutku zaista nije bilo dovoljno.. posle nekoliko dana,pocela je da mi prica o tome kako da se ponasam pred njom(mojom bivsom drugaricom.. :'(.. )..poslusala sam je..

premda smo moja drugarica i ja sedele uvek zajedno u skoli,na svakom casu,pocelo je odvajanju.. sto me jako bolelo.. boli i sad kad pisem o ovome.. :( ..nismo pricale uopste.. a ako smo nesto progovorile bilo je "izvini, moj lancic je ostao kod tebe,molim te,mozes sutra da mi doneses","izvini,samo da pitam,sledeci cas imamo kontrolni,zar ne?".. i slicno.. ne znam.. ovaj period je perio bola.. isla sam u skolu,s nekim kiselim osmehom na licu..kad bih je ugledala,uglavnom bih prvo otisla do skolskog wc-a obrisala suze i nastavila ka ucionici.. cutala sam.. uglavnom sama stajala u skolskom holu i pricala u sebi sve ono sto bih njoj tad rado rekla.. ponavljala u sebi,kako ne smem pokleknuti ni jednog jedinog trenutka.. pravila se kao da je sve ok....tugovala..kasnije smo se druzile sa ljudima koji su nas ranije ogovarali,koji su oduvek zapravo i zeleli da se mi rastanemo ..koji su nam tad bili kao jedini spas..ustvari,zbog njih gubile ono nas MI.. i sve je to nekako donelo samo lose.. :(( .. 

danas:ex..danas..oo.. to danas.. sve je opet vraceno..ali uvuceno jos 1000 ljudi oko nas.. opet ,naravno ljubomornih ljudi koji samo zele da nas ugase.. ljudi koji OCIGLEDNO ne zele da mi opet sijamo..koji pricaju o nama lose kako bi nas razdvojili.. meni pricaju kako sam visak..kako treba da bezim.. da se sklonim od nje.. kako nju zabole uvo za mene..kako Ona prema meni vise nista ne oseca.. da nema ni grama one prijateljske ljubavi..kako sam sve izgubila.. :( ..a ja, ja zelim i verujem u to da to sto ti zli ljudi pricaju nije istina..pokvareni ljudi.. bez imalo osecaja..ljudi koji su verovatno zbog tog takvog stava izgubili svoje prave prijatelje..pa sad gase druge srece.. :( .. ex..sad.. ovo danas.. :(( ... zelim mog starog prijatelja.. mog vecitog saputnika.. moju srecu.. o da.. zelim moju staru srecu.. zaista zelim...

nadam se da ce se vratiti!!! (nada poslednja umire)..